Ti si ljubav!

Da sam poslala poruku samo dva dana ranije, ja bih sada bila sigurna da ti znaš koliko te volim.

Ali nisam. Poslala sam je prekasno.

Jer nisam poslušala onaj unutrašnji glas koji mi je šaptao da ti se javim, da ti napišem koliko si posebna, koliko sam sretna što si ušla u moj život i što te poznajem..

Ali nisam. Odnijele su me obaveze i poslovi.. One svakodnevne sitnice kada kažemo sebi „Evo, samo još ovo i onda ću na miru, sjesti, nazvati..napisati poruku..“..

 

Ali nisam. Zakasnila sam.

Moja poruka je stigla prekasno i ostala je neotvorena.

Otvoriti će je netko drugi, jednoga dana kada bude spreman, ali to nećeš biti ti.

Rekla mi je tvoja mama da ljudi ne prestaju dolaziti i pričati o tebi koliko si bila nježna i plaha, dječije naivna i dobra.. I da tek sada vidi koliko ljubavi je tu za tebe, koliko je ima..ali.. stigla je prekasno.

 

Jer dok si bila među nama, mi smo zakasnili.

Nismo ti rekli, pokazali, napisali.. Nisi znala. Nisi znala i nisi dobila ono što si trebala, ono što ti je trebalo od nas.

 

Jedino što me tješi je to da ti sada znaš.

Da si ti ljubav.

I da nikada nisi bila ništa drugo osim toga .. Ljubav.

 

Meni preostaje čekanje.

Jer sam još uvijek čovjek i pitati ću se zauvijek jesam li trebala više, mogla više i da li bi to nešto promijenilo..

To ostaje meni..do trenutka kada ćemo se sresti..ponovo.

 

Ti si u miru jer si u ljubavi. Ti jesi ljubav.

…

Ovoga trena uzmite telefon i nazovite nekoga. Recite mu da ga volite.

Napišite poruku i ne brinite za to da li će se netko sa druge strane začuditi ili iznenaditi.

Napravite to. Napravite to uvijek kada pomislite na nekoga koga niste dugo čuli ili vidjeli, a znači vam.

Treba vam sekunda..a ona može toliko toga promijeniti..

 

Jer..najveća zabluda od svih je ta što mislimo da imamo vremena..(Budha).