Ljubav je u.. zraku.

Ne želim da mi budeš lijek.

I ne trebam te da mi budeš hrana.

Želim da mi budeš zrak.

..jer lijek se uzima kada si bolestan, po potrebi i povremeno, a bez hrane se može dan pa i više..

..ali bez zraka ne ide.

I zato ako se misliš pojaviti povremeno, da mi previješ ranu i budeš antibiotik, pusti me da se liječim sama, kao i do sada. To znam da mogu.

Ni hrana mi od tebe ne treba. Odavno je sama sebi stavljam na stol i znam koliko mi je malo potrebno da preživim..

..ali bez zraka ne mogu, niti minute..

Jer dišem na škrge već godinama, kao riba, najčešće plivajući uzvodno, protiv struje za razliku od drugih.. I zato više nisam spremna na kompromis, ne više.

Pokušala sam.

I koristila sam ljude kao tablete, protiv boli, a onda nakon toga bivala ranjena još više.. No, tako sam naučila kako da se izliječim – sama.

I jela sam svašta, od svakakvih ljudi.. Sve dok se nisam otrovala, jednom previše i rekla dosta.

Zato te trebam da mi budeš zrak.. Budi mi zrak.. Ili mi nećeš biti ništa.

Jer..treba te svaka moja stanica.. I kada spavam i kada hodam, kada se smijem i kada sam tužna..

Da te osjećam kako si prisutan..i kada te ne vidim..

I ako to možeš, biti ću ti žena. Biti ću dama, domaćica i kurva.. Sve što ti treba – ja mogu, ako ti možeš biti moj..zrak..

Pa mi reci što si..

..lijek?

..hrana?

..ili zrak?

..da znam da li da idem dalje..

.. ili konačno mogu početi normalno..disati..

….

Za sve divne žene koje čekaju da muškarac prepozna blago koje one imaju u sebi..