Jedina osoba koju svakoga dana trebate impresionirati ste – vi!
27/02/2019
Svaki dan je dan žena!
08/03/2019
Šuma. Ona Striborova.
U kojoj mi je draža moja muka nego sva blaga ovoga svijeta.
Mislite da sam luda? I ja to često mislim.
I svaki puta kada bih se našla u situaciji (a lagala bih kada bih rekla da ih nije bilo), u situaciji da mi netko kaže: „Evo, mijanjaj..mijenjaj tu svoju muku za nešto drugo, lagano..“, ja bih samo pitala: „A koliko to košta?“
Jer sve košta. Ništa ne dolazi besplatno.
I ljubav košta. Košta slobode.
A na slobodu sam se navikla.
I svi vi koji sada vrištite i vičete da je prava ljubav besplatna, da prava ljubav JEST sloboda..za mene nije.
I to znaju svi oni koji godinama žive u tim svojim šumama Striborovim..
Znaju koliko košta kada sam liježeš navečer u krevet i kada se sam isto tako u jutro budiš, ali isto tako, svi oni znaju, da nema tog Mastercarda i Americana koji može ispeglati to da NIKOME ne polažeš račune. Baš niti jedan. Nikada. Osim sebi.
Da, poželim ponekad. Poželim.. kada mi svega bude dosta i kada sam preumorna i za dodatni teret jednog jedinog perca na svojim leđima..poželim da dođe netko i da me spasi..od mene same..
..ali to traje samo do idućeg jutra. Dok se ne naspavam, resetiram i budem opet ona, samo svoja – ja.
Samo svoja ja.
Možda to nije najljepša i najbolja stvar na svijetu.
Sigurno nije onima koji čitav život nekoga vole i navikli su disati u dvoje.
Ali kada si vuk..kada si vučica..čitav svoj život, to da si samo svoj, ta sloboda postane tvoja krv i tvoj zrak.
I ne znaš drugačije, ne želiš više drugačije..voliš svoju muku više nego sva blaga ovoga svijeta.
Jer u toj šumi znaš svaki kamen i svako stablo..jer ti je ona postala dom i jer tamo vani, tamo gdje žive drugi ljudi navikli na sigurnost, ti vidiš kavez..prekrasan, sjajan kavez.
Možda..možda vrijeme donese promjene..
I možda se umorim od sebe i poželim neka druga blaga..ali do tada..gledati ću vas iz divljine.
…
Ulomak iz knjige “Razgovori sa ogledalom” (u nastajanju).
