Volite! Kao da sutra ne postoji!

Volite! Kao da sutra ne postoji!

Slika, ton i OSJEĆAJ..se moraju podudarati!
04/03/2020
Biram vjeru, nadu, snagu, zahvalost!
24/03/2020

Kada ne bi postojalo sutra, kod koga biste otišli?

Kome biste se pojavili na vratima?

Znam što biste napravili..

Koga biste nazvali, kada ne bi postojalo sutra, i što biste toj osobi rekli?
Iskreno, iz srca..bez srama.. Jer ništa drugo ne bi imalo i nema smisla.

Što biste rekli sebi, kada ne bi postojalo sutra?

Da li biste si i dalje bili nedovoljno dobri ili ljuti na sebe? Ljuti jer vam kosa nije kovrdžavija ili gušća, jer vam lice nije pravilnije, a tijelo mršavije..

Ne. Ništa od toga vam više ne bi bilo važno..

U tom trenutku, kada biste znali da sutra ne postoji, bilo bi vam samo važno – biti sa tim nekim čiji vam se lik pojavio pred očima kada ste pročitali moje pitanje..

Pojurili biste tom nekome da mu kažete, da napravite, da mu date najbolje i najviše od sebe..

Možda bi to bila mama, možda prijateljica, muškarac ili dijete..

I pomirili biste se sa sobom.. I prihvatili sebe takvu, takvog kakav jeste.. A najveće žaljenje bi vam bilo što to niste napravili ranije..

I to što biste tada govorili – bila bi istina. To što biste radili bilo bi predano i potpuno.. A to što biste osjećali bilo bi iskreno, oslobođeno svakog straha i skrivanja, kalkuliranja i potiskivanja..

I ne bi vam bilo važno sjedite li sa tim nekim u restoranu ili na kamenoj groti.

Ne bi vam bilo važno jeste li pobrisali prašinu, poslali onaj zadnji mail ili ne..

Znali biste da je sve to nebitno u usporedbi sa time što dajete, govorite, dobivate i osjećate sa onima koje volite i koji vole vas. I da se zbog toga živi, a sve drugo je sporedno, samo scenografija…

No opet, svi živimo kao da taj dan kada neće biti sutra, nikada neće doći..

A svima nam dođe..

I zato je šteta što u prilikama kada možemo nešto naučiti, mi vidimo samo strah.

Pa tim strahom pokušavamo produžiti život.. Život u kome ćemo opet prešućivati rečenice koje su nam na srcu, gledati u broj na ekranu mobitela a bez za pritisnemo poziv, pisati poruke koje nikada nećemo poslati..

Virus ovaj ili onaj, bolest ova ili ona..je prilika da se zapitamo ZAŠTO volimo život..

To je prilika da obećamo sebi da će toga „zašto“ biti više u našem životu. A strah.. On ne produžava život, samo umiranje.

..

Jučer sam dobila poruku: „Tu sam za sve.“

Kada ne bi postojalo sutra..ja bih tebi otišla.

I zovem..i pišem poruke..i šaljem ih..kao da sutra ne postoji.

Volim. Kao da sutra ne postoji.

Volite. Kao da sutra ne postoji.