Heroji, a ne žrtve!

Što želiš biti kada odrasteš? Vladar svoga uma!
10/10/2019
Život nije neprijatelj. Neprijatelj je neznanje!
25/10/2019

„Nije te sram pričati o tome?“, ponekad im vidim pitanje u očima.

A zašto da mene bude sram zbog nečeg ružnog što je netko napravio meni?

Taj netko, tko je to napravio bi se trebao sramiti, a ne ja.

I da..mogu šutjeti, praviti se da se nije dogodilo i pokušati zaboraviti.

Ali desilo se i nemoguće je zaboraviti.

Jedino što mogu i moram je pronaći način kako da se ja nosim sa tim..pa pričam..

..jer ako šutim, zločin neće nestati.

On će narasti i na kraju će me pojesti.

Tada, kada se to dogodilo, ja nisam obranila sebe. Nisam mogla, nisam znala, bila sam slaba..

I da sam nastavila šutjeti, skrivati se i sramiti, on bi pobijedio.

A ja bih nestala.

Ne zato jer sam to dopustila.. jer nisam!

Ne zato jer sam tražila, izazivala..nisam!!!

Ja bih nestala od srama pred sobom, da sam se sramila nečega što je napravljeno meni!

..jer sram je njegov! I krivnja! I zločin je njegov!

Krivnja nije na ženi kada je netko vrijeđa, udari, siluje!

Sram nije na djetetu, ženi ili muškarcu kada im netko nanese bol!

I zločin i krivnja i sram su na onome tko si je uzeo pravo da ponizi drugo biće, bilo koje biće, na bilo koji način!

Potrebna je hrabrosti da se izađe iz mraka i prestane skrivati.

Potrebna je snaga da se zatomi sram i izgovori priča.

A upravo su te teške i surove priče zaslužne da vaše kćeri, žene, majke..svi mi, živimo sigurnije, zaštićenije i mirnije, jer tek nakon ovakvih priča započinju promjene..

Ali netko je platio cijenu.

I taj netko tko je svojom žrtvom doprinijeo tome da se potakne promjena, prestaje biti žrtva.

Za mene postaje heroj.

Za nju.